Димитрије Марковић је рођен 07.11.1978. године у Ужицу а најраније детињство је провео у Словачкој.

У Бајиној Башти је завршио основну школу и средњу Техничку школу након чега уписује Правослани богословски факултет ”Свети Василије Острошки” у Фочи.

Говори словачки, чешки и енглески језик.

Бивши је репрезентативац СР Југославије у каратеу и тренер каратеа у клубу који је основао. У јулу 1995. године добио је позив од Специјалне бригаде полиције МУП-а Републике Српске, Други одред Шековићи, да држи обуку из борилачких вештина делу јединице који је био стациониран у Скеланима.

На одслужењу војног рока је био 1999. године у Безбедносно-обавештајном школском центру, у наставно-извиђачко диверзантском воду где је такође био задужен за обуку из борилачких вештина.

Са чешког је превео књигу бившег чешког председника и иностраног члана САНУ Вацлава Клауса ”Европске интеграције без илузија” као и књигу проф. др Петра Маха ”Како иступити из ЕУ”. Осим тога превео је велики број текстова на словачки и чешки језик у циљу сузбијања пропаганде против Срба,  како би тамошњу јавност упознао са истином о ратовима и дешавањима на простору СФР Југославије.

Превео је већи број чланака са енглеског говорног подручја на тему идеологије хомосексуализма и родне идеологије како би указао на опасност од њиховог пропагирања и њихову супротстављеност учењу Православне Цркве.

На основу материјала са трибина на којима је гостовао објавио је и своју прву књигу 2015. године о приступању Србије Европској унији са посебним освртом на питање некомпатибилности тзв. европског система вредности и Светосавља.

У последње време фокусира се на критичко истраживање и разматрање псеудоисторијских теорија и неопаганизма. Својим радом настоји да раскринка погрешне историјске наративе и митове који нису научно засновани, али су популарни у јавности. Једна од његових најпознатијих књига, „Сербонини сведоци: Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква,“ бави се управо овом темом. У њој указује на опасност од популаризације псеудонауке и неопаганизма и залаже се за примењивање строгих научних метода у историјским истраживањима.

Књига ”Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква” доживела је, за сада, два издања и наишла је на изванредан пријем научне јавности при чему је позитивну оцену дало више угледних историчара и универзитетских професора.

У својим истраживањима посвећен је српском културно-историјском наслеђу и значајним личностима из прошлости. Широј јавности је познат је по раду у коме је указао на поново откривену фреску цара Душана са породицом у манастиру Светог Јована Претече у близини Сера, у Грчкој, као и на део моштију Светог Саве (прст) сачуван од спаљивања, који се налази у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Самокову, у Бугарској.

Аутор је великог броја текстова на тему Косова и Метохије који имају за циљ да упознају јавност о процесу досељавања Албанаца на тај простор, улози ислама у том процесу и геноциду над косовскометохијским Србима.

Поводом двадесет година Мартовског погрома у понедељак 18. марта 2024. године на Математичком факултету Универзитета у Београду одржао је предавање под насловом ”Досељавање Албанаца на Косово и Метохију и геноцид над Србима”.

Од Божића 2013. године организује и спроводи хуманитарне акције за српски народ на Косову и Метохији, како у сарадњи са пријатељима из Србије као и са пријатељима Чесима.

Заједно са групом Чеха коју предводи, за хуманитарне активности на Косову и Метохији 2020. године уручена му је златна плакета “Најплеменитији подвиг године”, коју традиоционално додељују ”Вечерње новости”.

Сарађивао је са чешким режисером Вацлавом Дворжаком, аутором документарног филма Чешке телевизије ”Отето Косово”, као и са чешким послаником Јарославом Фолдином, заступником политике српског Косова и Метохије у парламенту Републике Чешке.

У неколико наврата носио је помоћ у виду уџбеника и других наставних средстава за српску школу у албанском граду Фиер, у циљу очувања језика и свести о националној припадности Срба у Албанији.

У септембру 2022. године на основу наредбе Обавештајне агенције Косова (ШИК) забрањен му је улазак на Косово и Метохију због радова у којима годинама износи историјске чињенице о досељавању Албанаца и геноциду над Србима на Косову и Метохији, рада на обезбеђивању међународне подршке у борби за Косово и Метохију и хуманитарног рада.

На његов предлог у манастиру Светих архангела код Призрена 21-22. маја 2022. одржана је демографска конференција под називом „Конкретне мере за решавање демографских проблема: сарадња јавног и цивилног сектора” у организацији НВО ”Савез за живот”. У свом излагању скренуо је пажњу на чињеницу да једино у српским срединама на Косову и Метохији имамо позитиван природни прираштај што је поткрепио и одговарајућим статистичким подацима како би указао на чињеницу да се борбом за Косово и Метохију обезбеђује не само духовни већ и биолошки опстанак српског народа.