Чини нам се да у наше време не постоји област која би брже окупила пастире и вернике наше Цркве каo што то може учинити апологетика. Она је одиграла велику улогу у послератном периоду на овим просторима, када је гушено свако религијско осећање и мишљење, и када је милитантна врста атеизма била наметнута нашем народу. Но упркос четвородецнијском потискивању религије, нове духовне изазове крајем прошлог века смо дочекали спремни, поготово благодарећи највећем српском апологети, блаженопочившем протојереју-ставрофору проф. др Лазару Милину, који је неуморно радио на пољу одбране вере и несебично преносио своја знања и искуства, подучавајући и саветујући како клирике тако и лаике. Друга важна личност на овом пољу је протојереј- ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић, који 1985. године Православну мисионарску школу при храму Светог Александра Невског, чија је основна делатност била управо апологерска. Тако је у сусрет секташима и њиховој експанзији, одважно кренула својеврсна контраофанзива у виду православне мисије образоване управо у Православној мисионарској школи.

Млади студенти су тада чинили окосницу мисионарско-апологетског рада у оквиру Православне мисионарске школе. Организовано је на стотине предавања, трибина, наступа на медијима уз сталну непосредну помоћ која је пружана жртвама сектног и манипулативног деловања. Показало се да ту врсту послушања најбоље разумемо и ту врсту одговорности најбрже прихватамо. Мисионарско-апологетски рад призвао је у окриље Цркве, први пут после читавих пет деценија, припаднике српске војске и полиције.

Под вођством оца Хаџи Љубодрага Петровића и праћено будним оком професора Лазара Милина, убрзо је оживео рад Светосавске омладинске заједнице (СОЗ), основано удружење Свети Јустин философ, кренуо са радом часопис Београдски дијалог. Готово сви чланови Апологетског одсека при Мисионарском одељењу Архиепископије београдско-карловачке су потекли управо из Православне мисионарске школе при храму Светог Александра Невског и напајали су се књигама и текстовима професора Милина.
Од окупљања у парохијском дому Свети Александар Невски до данас прошло је скоро 40 година, а из Православне мисионарске школе у свет је отишло хиљаде младих, данас зрелих људи. Неки од њих су данашње владике, игумани, свештеници, вероучитељи… а већина су мирјани. Оно што је за њих заједнично јесте да су сви до једног оспособљени за мисионарску делатност.

Своју благодарност дугујемо свима који су се уградили у темеље савремене српске апологетске делатности, а пре свега корифејима ове области: протојереју-ставрофору др Лазару Милину, протојереју др Радивоју Јосићу и протојереју др Димитрију Димитријевићу. Подједнаку благодарност дугујемо и протојереју-ставрофору Хаџи Љубодрагу Петровићу, покретачу Православне мисионарске школе, а после њега и протојереју-ставрофору Вају Јовићу и протојереју Браниславу Јелићу, који су ревносно наставили то дело. Међу многим мирјанима који су били део Православне мисионарске школе, посебно бисмо истакли апологетски допринос који су кроз своје текстове и предавања тих година пружили Небојша М. Крстић, Александар Сенић, Др Вукадин Цветановић, др Владимир Димитријевић, Слађан Мијаљевић и Јања Тодоровић.

Зоран Луковић, координатор Одсека за апологетску мисију Мисионарског одељења АЕМ